Издања IPCC 2005

У току 2005. године објављена су два Специјална извештаја IPCC:

  1. «Специјални извештај о заштити озонског омотача и глобалног климатског система: Питања која се односе на халогеноугљоводонике и перфлуоругљоводонике / Special Report on Safeguarding the Ozone Layer and the Global Climate System: Issues Related to Hydrofluorocarbons and Perfluorocarbons».
  2. «Сепaрација угљендиоксида и складиштење/ Carbon Dioxide Capture and Storage»

Заједничке активности Међувладиног панела за промену климе (IPCC) и Панела за технолошке и економске оцене Монтреалског протокола (TEAP) на изради Специјалног извештаја о заштити озонског омотача и глобалног климатског система:

Наведени Специјални извештај Панела о заштити озонског омотача и климатског система израђен је на захтев органа Оквирне конвенције УН о промени климе и Монтреалског протокола о супстанцама које оштећују озонски омотач, а садржи научно-техничке информације везане за заштиту озонског омотача и глобалног климатског система који данас представљају два највећа глобална еколошка проблема за чије је решавање неопходна сложена научно-техничка основа.

Електронска верзија Извештаја доступна је на Интернет страници:
www.ipcc.ch/pub/pub.htm



Резултати научних истраживања потврдили су утицај хлорфлуоругљоводоника, тзв, фреона и других супстанци које оштећују озонски омотач (ODS) на глобално слабљење озонског слоја, што је довело до усвајања Монтреалског протокола о супстанцама које оштећују озонски омотач 1987. године, као и низ амандмана на Протокол који су усвојени 90-тих. Овим међународним уговором предвиђено је постепено искључивање из употребе ODS као и рокови искључивања за поједине супстанце. У оквиру овог међународног уговора и његових амандмана спроведене су следеће мере: а) прекид производње већине супстанци из групе фреона, халона и метилхлороформа; б) шира примена постојећих халогенизовних фреона; ц) нова производња широког спектра индустријских хемијских суптсанци које садрже флуор, укључујући нове типове као што су халогени хлорфлуоругљоводоници, халогенифлуоругљоводоници, и перфлуоругљоводоници; д) коришћење нехалогенизованих хемијских суптанци, као што су угљоводоници, угљендиоксид и амонијак; е) разрада нових алтернативних метода, као што су поступци чишћења на бази воде.

Паралелно са истрaживањем утицаја на озонски омотач, 70-тих година прошлог века установљено је да фреони и халони утичу и на климатски систем јер припадају групи тзв. гасова са ефектом стаклене баште. Већ у научном Извештају о стању озонског омотача из 1989. године, разматрано је питање потенцијала глобалног загревања атмосфере гасова који оштећују озонски омотач. Та научно-техничка информација је омогућила државама уговорницама Монтреалског протокола да при замени супстанци које оштећују озонски омотач, узму у обзир и последице глобалног загревања, а неки пројекти у вези овог проблема финансирани су из Мултилатералног фонда успостављеног у оквиру Монтреалског протокола.

У току преговора за доношење Протокола из Кјота 1997. године, постигнута је сагласност да се под контрoлу ставе емисије халогеноугљоводоника и перфлуоругљоводоника који су, сходно одредбама Монтреалског протокола, коришћени као замена за ODS (Анекс А, Кјото протокола). Из тога је проистекла неопходност израде свеобухватнијег научног извештаја који би детаљније анализирао поједине варијанте замене ODS, и то како са аспекта заштите озонског омотача, тако и са аспекта заштите климатског система. IPCC је 1999. године заједно са Панелом за технолошке и економске оцене Монтреалског протокола (TEAP) одржао заједнички експертски састанак на коме су разматране опције ограничавања примене халогенофлуороугљоводоника и перфлуоругљоводоника, након чега је TEAP, октобра 1999. објавио извештај «Последице на Монтреалски протокол уључивања халогенофлуороугљоводоника и перфлуоругљоводоника у Протокол из Кјота». Даљи заједнички рад IPCC-а и TEAP-а, резултирао је објављивањем «Специалног извештаја о заштити озонског омотача и глобалног климатског система: Питања која се односе на халогеноугљоводонике и перфлуоругљоводонике», IPCC-а 2005. године.

Наведени Специјални извештај разматра управо она једињења, примене и секторе индустрије, који су повезани са емисијама хлорфлуоругљоводоника, халогенохлорофлуороугљоводоника, халогенофлуороугљоводоника и перфлуороугљоводоника, као и алтернативне варијанте коришћења халогенофлуороугљоводоника и перфлуоругљоводоника. Извештајем су обухваћена и техничка питања смањења емисија гасова са ефектом стаклене баште за сваки од инволвираних сектора, укључујући расхладне урађаје, климатизацију, полиуретанске пене, аеросоле, средства заштите од пожара и раствараче. При томе су анализиране како супстанце и технологије које се данас користе, тако и оне које ће вероватно бити коришћене у следећој деценији. Извештај је намењен доносиоцима одлука у вези замене супстанци које оштећују озонски омотач, као и истраживачима глобалних промена климе и слабљења озонског омотача.

У Специјалном извештају IPCC за сепарацију и складиштење угљендиоксида, једног од најзначајнијих гасова са ефектом стаклене баште, дата је оцена научних, техничких и друштвених аспеката сепарације и складиштења угљендиоксида у дубоке геолошке слојеве на копну или испод океанског дна. С обзиром да се ради о једној од могућих опција за ублажавање климатских промена (редукција емисија гасова са ефектом стаклене баште), Извештајем су такође обухваћена и питања оцене технолошког развоја, као и техничког и економског потенцијала сепарације и складиштења угљендиоксида, затим правна, еколошка и питања безбедности, као и питања укључивања редукованих емисија у обрачун биланса емисија за обавезујући период 2008-2012. година у оквиру Кyото протокола. Извештајем нису обухваћена питања биолошке апсорпције угљендиоксида у сектору шумарства и различитих намена коришћења земљишта. Извештај је намењен доносиоцима одлука у погледу смањења емисије угљендиоксида као и учесницима у Механизму чистог развоја (CDM) Кyото птотокола, с обзиром да се сепарација и складиштење угљендиоксида може кандидовати за CDM пројекте (један од 3 механизма трговине емисијама гасова са ефектом стаклене баште, и једини механизам у коме могу учествовати и земље у развоју, међу којима је и Република Србија).

Електронска верзија Извештаја доступна је на Интернет страници:
www.ipcc.ch/pub/pub.htm




Srpski Latinica    English English