Планирана издања IPCC 2007

Одмах по усвајању Трећег синтезног научно-техничког извештаја (TAR) IPCC, 2001. године, започето је планирање израде Четвртог извештаја (AR4), а одлука о томе донета је на Деветнаестој пленарној седници Међувладиног панела за промену климе одржаној 2002. године. Овом одлукум предвиђено је да се Четврти синтезни извештај о промени климе заврши и достави на усвајање 2007. године. У току 2006. године, у складу са процедурама IPCC, све државе чланице Међувладиног панела за промену климе, међу којима је и Република Србија, добиле су први и други преднацрт Извештаја Радних група Панела на ревизију, након чега ће се приступити изради финалних Извештаја и припреми синтезног AR4.

НАПОМЕНА:

Нацрти Извештаја IPCC који се достављају експертима и националном Focal Point-у ради ревизије, не смеју се цитирати, копирати или дистрибуирати, и могу се користити искључиво за потребе процеса ревизије. Из тих разлога, ниже су дате само основне информације о садржају Нацрта извештаја појединих радних група Панела, уз неке најзначајније податке који су објављени у документима Светске метеоролошке организације или других међународних организација.

Стручњацима који су заинтерсовани за учешће у процесу ревизије биће омогућен приступ нацртима докумената IPCC. За додатне информације, обратити се Републичком хидрометеоролошком заводу:

Бранко Зивлак, Заменик директора,
Национални Focal Point за IPCC
(e-mail: office@hidmet.sr.gov.yu)

ЧЕТВРТИ ИЗВЕШТАЈ О ОЦЕНИ ПРОМЕНЕ КЛИМЕ (АР4), 2007/ IPCC FOURTH ASSESSMENT REPORT (AR4), 2007

1. ИЗВЕШТАЈ РАДНЕ ГРУПЕ 1, IPCC: КЛИМАТСКЕ ПРОМЕНЕ 2007: ФИЗИЧКЕ НАУЧНЕ ОСНОВЕ /IPCC FOURTH ASSESSMENT REPORT (AR4) Working Group I Contribution to the IPCC Fourth Assessment Report: Climate Change 2007: The Physical Science

Наведени Извештај Радне Групе 1, садржи нове резултате добијене најновијим научним истраживањима климатских промена спроведеним после објављивања Трећег синтезног научно-техничког извештаја IPCC (IPCC ТАР), 2001. године. У Извештају се наглашава да су атмосферске концетрације гасова са ефектом стаклене баште, а нарочито угљендиоксида, метана и азотсубоксида енормно увећане у односу на преиндустријски период, и да су њихове садашње вредности највеће у протеклих 650 000 година. Осмотрен пораст концентрација угљендиоксида, метана и азотсубоксида у току последњег столећа, узрокован је пре свега сагоревањем фосилних горива, променом намене коришћења земљишта и другим људским активностима. На основу најновијих резултата истраживања констатује се да су људске ективности у периоду од 1750. до данас, довеле до мерљивих промена енергетског биланса атмосфере (услед антропогених и природних фактора увећан је ефекат стаклене баште за 2,9 W/m2 у периоду после 1750. године, при чему се само 0,12 W/m2 приписује утицају природних фактора, тј. промени соларне енергије).

Напомена: Као мера поремећаја енергетског биланса атмосфере Земље, користи се тзв. радијационо форсирање, које представља квантификацију разлике између приспелог краткоталасног сунчевог зрачења и дуготаласног зрачења емитованог у космос, а изражава се у Ватима по метру квадратном (W/m2).

У извештају се даље наводи констатација да су нова испитивања климе 20. века, као и директна осматрања промена садашње климе потврдила утицај антропогеног фактора на глобално загревање атмосфере, односно на пораст температуре приземног слоја атмосфере, смањење масе снега и снежног и леденог покривача, и пораст нивоа мора. Регистроване промене основних климатских елемената, као и промене у учесталости и интензитету климатских екстрема, потврдиле су систематске промене климе како на глобалном тако и на регионалном нивоу. Применом сложенијих глобалних и регионалних климатских модела побољшана је поузданост пројекција климатских промена у 21. веку, а нова сазнања о климатским процесима обезбеђују основу за наставак преговарачког процеса у оквиру Протокола из Кјота у вези доношења нових квантификованих обавеза смањења антропогених емисија гасова са ефектом стаклене баште у периоду 2013-2017. година.

2. ИЗВЕШТАЈ РАДНЕ ГРУПЕ 2, IPCC: КЛИМАТСКЕ ПРОМЕНЕ 2007: УТИЦАЈ КЛИМАТСКИХ ПРОМЕНА, АДАПТАЦИЈА И РАЊИВОСТ/IPCC FOURTH ASSESSMENT REPORT (AR4) Working Group II Contribution to the IPCC Fourth Assessment Report: Climate Change 2007: Climate Change Impacts, Adaptation and Vulnerability

У Извештају Радне групе 2, IPCC, у светлу најновијих научних сазнања, приказани су утицаји климатских промена на физичке, биолошке и људске системе, њихови капацитети да се адаптирају на измењене климатске услове и њихова рањивост. При томе се истиче да садашње промене климе погађају физичке и биолошке системе на свим континентима. Кључне промене физичких система односе се на топљење ледника и смањење снежног покривача и масе снега. Према подацима океанографских осматрања, просечан глобални раст нивоа мора данас износи 1,7mm годишње. Поред тога, регистроване су и промене у интензитету хидролошког циклуса што у појединим регионима утиче на промене отицаја и водостаје (на пример, повећање отицаја у Арктички океан, и повећање интензитета и трајања суше у семиаридним и аридним регионима света).

Регистровано загревање приземног слоја атмосфере у 20. столећу довело је до промене понашања, састава и станишта терестричких биолошких система. Поред загревања атмосфере, регистровано је и загревање океана, мора, језера и река, са бројним последицама на морске и слатководне биолошке системе. Код људских система, због већег степена адаптабилности, утицаји климатских промена још увек нису драстични. Изузетак представља повећан утицај климатских промена на људско здравље, а нарочито продужена сезона и ареал стварања полена који узрокује алергијске болести, и повећано трајање и фреквенција топлотних таласа.

У Извештају се такође наводи да су у периоду после 1970. значајно увећане штете узроковане катастрофама атмосферског и хидролошког порекла, што се такође приписује утицају антропогених промена климе.

Нови Извештај садржи много детаљнију регионалну анализу утицаја будућих климатских промена на природне и контролосане системе, као и на поједине секторе привреде, укључујући анализу рањивости и могућих опција адаптације на измењене климатске услове.

3. ИЗВЕШТАЈ РАДНЕ ГРУПЕ 3, IPCC: КЛИМАТСКЕ ПРОМЕНЕ 2007: УБЛАЖАВАЊЕ КЛИМАТСКИХ ПРОМЕНА /IPCC FOURTH ASSESSMENT REPORT (AR4) Working Group III Contribution to the IPCC Fourth Assessment Report: Climate Change 2007: Mitigation

Полазећи од одредби члана 2. Оквирне конвенције УН о промени климе, које захтевају од држава уговорница превентивно спречавање опасних промена климе и у том циљу, предузимање мера стабилизације атмосферских концентрација гасова са ефектом стаклене баште на нивоу који би омогућио даљи одрживи економски развој и природну адаптацију екосистема на климатске промене, у току припреме Извештаја спроведена је детаљна анализа досадашњег тренда глобалних антропогених емисија гасова са ефектом стаклене баште, као и пројекција тренда атмосферских концентрација гасова са ефектом стаклене баште до 2030. године. Процењује се да ће се садашњи тренд раста атмосферских концентрација гасова са ефектом стаклене баште у износу од 1,4% годишње наставити, и да се, с обзиром на кумулативно дејство историјских и садашњих емисија због дугог задржавања гасова са ефектом стаклене баште у атмосфери, без радикалног смањења глобалних антропогених емисија гасова са ефектом стаклене баште, не може остварити наведени основни циљ Конвенције. Према мишљењу већине научника укључених у рад ове Рдне групе Панела, пораст глобалне температуре ваздуха од 2⁰C у односу на прединдустријски ниво представља граничну вреднист, изнад које би настале опасне климатске промене са несагледивим иреверзибилним процесима у климатском систему наше планете. Треба нагласити да је у претходном Трећем синтезном научном извештају из 2001. године светска јавност упозорена да ће у случају стабилизације концентрације CO2 на нивоу од 450 ppm, пораст глобалне температуре ваздуха у овом столећу бити у границама од 1,5°C до 3,9°C у односу на просек 1961- 1990, док би пораст темепратуре ваздуха у случају стабилизације концентрације CO2 на нивоу од 1 000 ppm, био у опсегу од 3.5°C до 8.7°C, што знатно превазилази горњу границу пораста температуре изнад које је зона опасних поремећаја у климатском систему. Према Првом Билтену Светске метеоролошке организације о гасовима са ефектом стаклене баште, објављеном марта 2006. године
(FIRST WMO GREENHOUSE GAS BULLETIN:Greenhouse Gas Concentrations Reach New Highs in 2004,
www.unfccc.org.mk/news/GHGConcHigher.pdf),
у току 2004. године забележене су највеће атмосферске концентрације главних гасова са ефектом стаклене баште, које су износиле: 377.1 ppm за CO2; 1783 ppb за CH4, и 318.6 ppb за N2O, а које су у односу на прединдустријски ниво веће за 35%, 155% и 18% респективно. У односу на претходну деценију, садашње атмосферске концентрације угљендиоксида веће су чак за 19ppm. Према пројекцијама раста атмосферских концентрација CO2 које се наводе у најновијем нацрту Извештаја Радне групе 3, IPCC, већ око 2030. године вредност концентрација CO2 достигла би 450 ppm.

У Извештају се даље наглашава неопходност усвајања знатно оштријих мера редукције емисија гасова са ефектом стаклене баште у даљим међународним преговорима који се одвијају у оквиру Протокола из Кјота и Оквирне конвенције УН о промени климе.Такође се наглашава да се проблем климатских промена мора укључити у националне стратегије за остваривање Миленијумских циљева, и то из два кључна разлога: из разлога што климатске промене појачавају сиромаштво, и из разлога што мере ублажавања, тј. смањења емисија гасова са ефектом стаклене баште редукују рањивост на климатске промене.