Трећи синтезни извештај 2001

Најновији, Трећи научно-технички извештај о оцени климатских промена IPCC (Third Assessment Report (TAR) of the IPCC), усвојен и објављен 2001. године, садржи следеће томове:

Климатске промене 2001: Синтезни извештај о Трећој оцени/ Climate Change 2001: Synthesis Report of the Third Assessment Report;
Климатске промене 2001: Научне основе (Извештај који је припремила Радна група 1.)/ Climate Change 2001: The Scientific Basis;
Климатске промене 2001: Утицаји, адаптација и рањивост (Извештај је припремила Радна група 2.)/ Climate Change 2001: Impacts, Adaptation and Vulnerability;
Климатске промене 2001: Ублажавање (Извештај је припремила Радна група 3.)/ Climate Change 2001: Mitigation.

С обзиром на актуелност Трећег научно-техничког извештаја Међувладиног панела за промену климе, ниже је дат детаљнији приказ садржаја свих његових томова.

У Трећем синтезном извештају IPCC (TAR) дати су одговори и закључци IPCC у вези 9 ниже наведених кључних питања са аспекта политике у области заштите глобалне климе, у циљу подршке државама у формулисању одговарајућих стратегија адаптације и мера смањења емисија гасова са ефектом стаклене баште. Извештај је допринео убрзавању процеса ратификације Протокола из Кјота, који је ступио на снагу 16. фебруара 2005. године, и доношењу Одлуке Конференције држава уговорница Конвенције о Петогодишњем програму рада Саветодавног органа за науку и технологију, у вези утицаја, рањивости и адаптације на климетске промене (Одлука 2/СР.11, 2005.). Поред државних институција надлежних за спровођење Оквирне конвенције УН о промени климе и њеног Протокола из Кјота, Извештај је такође користан за студенте, истраживаче и медија. Доступан је у електронској верзији
(www.ipcc.ch/pub/pub.htm), a у РХМЗ-у се може добити копија на CD-у.

У ТРЕЋЕМ СИНТЕЗНОМ ИЗВЕШТАЈУ МЕЂУВЛАДИНОГ ПАНЕЛА ЗА ПРОМЕНУ КЛИМЕ ИЗ 2001. ГОДИНЕ (IPCC, TAR,2001) ДЕТАЉНО СУ РАЗМАТРАНА СЛЕДЕЋА ПИТАЊА:

IPCC/ТАР: Питање број 1.

На који начин, техничка и друштвено-економска анализа може допринети одређивању тога шта је то што представља опасно антропогено деловање на климатски систем, о чему се говори у члану 2. Оквирне конвенције УН о промени климе ?

IPCC/ТАР: Питање број 2.

Који су докази, узроци и последице промена климатског система Земље, насталих од почетка индустријске ере?

Да ли се клима Земље мењала од почетка индустријске ере на регионалном и/или глобалном нивоу? Ако се мењала, који се део осмотрених климатских промена, ако такве постоје, могу приписати антропогеном деловању, а који природним појавама? На чему се заснива приписивање таквог деловања?
Шта је познато о еколошким, друштвеним и економским последицама промена климе, насталих од почетка индустријске ере, а нарочито у току последњих 50 година?

IPCC/ТАР: Питање број 3.

Шта је познато о регионалним и глобалним климатским, еколошким и друштвено-економским последицама у следећих 25, 50 и 100 година, одговарајућих емисија гасова са ефектом стаклене баште у неком опсегу, који проистиче из сценарија коришћеног у IPCC/ТАР (пројекције које предпостављају одсуство програмских мера интервенције у вези климатских промена)?
По могућности, оценити:

Пројектоване промене у атмосферским концентрацијама, клими и нивоу мора;
Утицаје и економске трошкове и користи, условљене променом климе и састава атмосфере, са аспекта здравља људи, биолошке разноврсности и продуктивности еколошких система и друштвено-економских сектора (нарочито пољопривреде и водоснабдевања);
Опсег опција адаптације, укључујући трошкове, користи, и задатке;
Питања развоја, одрживости, и равноправности повезана са утицајима и адаптацијом на регионалном и глобалном нивоу.

IPCC/ТАР: Питање број 4.

Шта је познато о утицају растућих атмосферских концентрација гасова са ефектом стаклене баште и аеросола, и прогнозираних антропгених промена климе на регионалном и глобалном нивоу, на:

Фреквенцију и амплитуду флуктуација климе, укључујући међудневну, сезонску, међугодишњу и деценијску варијабилност, као што су циклуси Јужне осцилације Ел-Нињо и друге појаве?
Трајање, локацију, фреквенцију, и интензитет екстремних појава као што су топлотни таласи, суше, поплаве, јаке кише, лавине, олујне непогоде, торнада и тропски циклони?
Ризик наглих/нелинеарних промена, поред осталог, у изворима и понорима гасова са ефектом стаклене баште, циркулацији вода океана и распрострањености поларног леда и пермафроста? Да ли се може одредити квантитативно тај ризик?
Ризик наглих или нелинеарних промена у еколошким системима?

IPCC/ТАР: Питање број 5.

Шта је познато о инерцији и временским скалама повезаним са променама климатског система, еколошких система, друштвено-економских сектора и њихових интеракција?

IPCC/ТАР: Питање број 6.

На који начин обим и рокови остваривања низа мера у вези редукције емисија гасова са ефектом стаклене баште детерминишу темпо, ниво и последице климатских промена и одражавају се на њима, и на који начин делују на глобалну и регионалну економију, узимајући у обзир историјске и садашње емисије?

Шта се сазнало из студија осетљивости о регионалним и глобалним климатским, еколошким и друштвено-економским последицама стабилизације атмосферских гасова са ефектом стаклене баште ( изражено у уквиваленту угљендиоксида) на нивоу два или више пута већем од данашњег нивоа, узимајући у обзир колико је то могуће, утицај аеросола?

За сваки сценарио стабилизације, укључујући различите шеме стабилизације, оценити дијапазон трошкова и користи, у односу на групу сценариа разматраних у Питању 3, са аспекта:

Пројектованих промена атмосферских концентрација, климе и нивоа мора, укључујући промене које ће настати након 100 година;
Утицаја и економских трошкова и користи промена климе и састава атмосфере, са аспекта људског здравља, биодиверзитета, продукције еколошких система, и друштвено-економских сектора (нарочито пољопривреде и водоснабдевања);
Различитих варијанти мера адаптације, укључујући трошкове, користи и проблеме?
Различитих технологија, политике и видова праксе, који би се могли користити у циљу достизања сваког од усвојених нивоа стабилизације, са оценом националних и глобалних трошкова и користи, и са анализом како се ти трошкови и користи могу поредити, било квалитативно било квантитативно, са избегнутим еколошким штетама постигнутим редукцијом емисија;
Питања развоја, одрживости и једнакости, повезаним са утицајима, адаптацијама и мерама ублажавања последица на регионалном и глобалном нивоу.

IPCC/ТАР: Питање број 7.

Шта је познато о потенцијалу, трошковима и користи, и временском оквиру смањивања емисија гасова са ефектом стаклене баште?

Какви ће бити, са аспекта једнакости, економски и социјални трошкови и добити и последице опција политика и мера, и механизама Протокола из Кјота, за које се сматра да су усмерене на решавање проблема промене климе на регионалном и глобалном нивоу?
За који се портфолио опција истраживања и развоја, инвестиција и осталих политика може сматрати да ће бити нејефикаснији са аспекта активирања развоја и примене технологија, које би омогућиле решавање проблема промене климе?
Који би се вид економских и осталих програмских опција могао разматрати у контексту отклањања постојећих и потенцијалних препрека, стимулације трансфера технологије и њене примене у различитим државама, и какав ефекат те мере могу имати на прогнозиране емисије?
На који ће се начин одразити временски оквир напред наведених опција мера на одговарајуће економске трошкове и користи и на атмосферске концентрације гасова са ефектом стаклене баште у току наредног столећа и даље?

IPCC/ТАР: Питање број 8.

Шта је познато о интеракцијама између пројектованих антропогених промена климе и осталих еколошких питања (као што су, на пример, загађење ваздуха, регионална депозиција киселих талога, деградација биодиверзитета, слабљење стратосферског озона, десертификација и деградација земљишта)?

Шта је познато о интеракцијама између еколошких, друштвених и економских трошкова и користи и имликацијама ових интеракција на интегрисање стратегија реаговања на климатске промене на равноправној основи у шире стратегије одрживог развоја на локалном, регионалном и глобалном нивоу?

IPCC/ТАР: Питање број 9.

Који су најробустнији закључци и кључне непознанице, у погледу објашњења климатских промена и прогноза помоћу модела:

Будућих емисија гасова са ефектом стаклене баште и аеросола;
Будућих концентрација гасова са ефекотом стаклене баште и аеросола;
Будућих промена регионалне и глобалне климе;
Трошкова и користи, везано за поједине варијанте ублажавања последица и адаптације?