Упутство IPCC 2006 за националне инвентаре гасова са ефектом стаклене баште

У складу са одлукама органа Оквирне конвенције УН о промени климе (UNFCCC), Међувладин панел за промену климе у периоду 2003-2006. израдио је ново «Упутство IPCC 2006 за националне инвентаре гасова са ефектом стаклене баште/ The 2006 IPCC Guidelines for National Greenhouse Gas Inventories (2006 Guidelines)», које је усвојено на 25. Пленарном заседању Панела одржаном априла 2006. године, и достављено органима UNFCCC на разматрање и усвајање. Саветодавни орган за науку и технологију Оквирне конвенције УН о промени климе, започео је поступак разматрања наведеног Упутства на свом редовном 24. заседању одржаном маја 2006. године, и одлучио да се поступак разматрања настави до 26. заседања, маја 2007. године, када се очекује доношење нацрта одлуке о његовом усвајању.

Очекује се да ће Конференција држава уговорница Оквирне конвенције УН о промени климе, као највиши орган Конвенције, «Упутство IPCC 2006 за националне инвентаре гасова са ефектом стаклене баште» усвојити на свом 13. заседању, крајем 2007. године, након чега би његова примена постала обавезујућа за све државе уговорнице ове Конвенције.

Треба нагласити да су државе уговорнице Оквирне конвенције УН о промени климе и њеног Протокола из Кјота, ратификацијом ових међународних уговора преузеле обавезу периодичног подношења националних извештаја о инвентарима емисија гасова са ефектом стаклене баште, и то свих гасова који се не контролишу Монтреалским протоколом. Посебним одлукама органа Конвенције и Протокола из Кјота, све државе су обавезне да при изради националних инвентара и извештавању користе искључиво методолошка упутства која су усвојена од стране органа Конвенције и Протокола.

Ступањем на снагу «Упутства IPCC 2006”, замениће се садашње међународно усаглашене методологије, односно сада важећа упутства IPCC и то: Ревидирано Упутство IPCC 1996 за националне инвентаре гасова са ефектом стаклене баште(The 1996 IPCC Guidelines), Упутство добре праксе и управљања непознаницама у националним инвентарима гасова са ефектом стаклене баште (GPG 2000, IPCC), и Упутство добре праксе за коришћење земљишта, промене намене коришћења земљишта и шумарство, 2003, IPCC (GPG-LULUCF 2003,IPCC).

Новим Упутсвом IPCC 2006, извршено је новелирање и обједињавање садашња три посебна упутства, што ће омогућити лакше поређење националних инвентара међу државама уговорницама у контексту оцене ефикасности имплементације UNFCCC и њеног Протокола из Кјота, као и елиминисање двоструког рачунања емисија појединих гасова са ефектом стаклене баште у процесу израде националних инвентара. При утврђивању његове структуре водило се рачуна о томе да његово увођење у оперативну примену не изазове крупне поремећаје у националним системима за израду и ажурирање инвентара гасова са ефектом стаклене баште, односно да се не изазову већи додатни тршкови.

Преглед кључних допуна и нових одељака у Упутству IPCC 2006 за националне инвентаре гасова са ефектом стаклене баште

Упутство IPCC 2006 садржи 5 томова. Том 1 садржи опште смернице за прорачун емисија и начин извештавања, док су у томовима 2 до 5, дате смернице за обрачун емисија у различитим секторима привреде (енергетика, индустријски процеси, пољопривреда и шумарство, и отпад), који су кључни са аспекта емисија гасова са ефектом стаклене баште и одстрањивања тих гасова из атмосфере. Садржај Упутства IPCC 2006/IPCC 2006 Guidelines, дат је у Табели 1. ниже.

У Тому 1 (Опште смернице и извештавање) описани су сви основни кораци у развоју инвентара и, на бази најновијих научно-техничких информација и стеченог вишегодишњег искуства, дате су основне смернице за прорачун емисија и одстрањених количина гасова са ефектом стаклене баште. Дате су шире препоруке и смернице које се односе на прикупљање података неопходних за израду инвентара, укључујући и смернице за планирање програма мерења емисија.

У Тому 2 (Сектор енергетике), поред детаљнијег приказа досадашњих категорија, уведена су нова поглавља о сепарацији угљендиоксида и његовом складиштењу у геолошким дубинама на копну и испод океана. Методолошка упутства за прорачун емисија CO2 које се јављају у процесу сепарације, транспортовања, и убризгавања у дубоке геолошке слојеве базирана су на Специјалном извештају IPCC о сепарацији CO2 и складиштењу, објављеном 2005. године. Такође, први пут је дата методологија прорачуна емисије метана са напуштених угљенокопа.

У Тому 3 (Индустријски процеси и коришћење производа), поред детаљнијег приказа досадашњих категорија индустријских активности, уведене су неке нове категорије индустријске производње и нови гасови са ефектом стаклене баште. То се пре свега односи на производњу олова, цинка, титандиоксида, петрохемијску производњу и производњу дисплеја са течним кристалима. Такође су укључени додатни гасови са ефектом стаклене баште који су идентификовани у Трећем синтезном научном извештају о промени климе IPCC из 2001. године (гасови: NF3, SF5CF6 и халогенизовани етри). Поред тога, направљена је јасна граница између сектора енергетике и сектора индустријских процеса у делу који се односи на не-енергетско коришћење фосилних горива, при чему се емисије из овог сегмента сада по новом Упутству извештавају у оквиру Сектора индустријских процеса и коришћења производа. Уместо досадашњег метода прорачуна потенцијалних емисија флуорних супстанци који се користи за прорачуне у оквиру Нивоа 1, Упутства IPCC 2006, у овом тому новог Упутства, предвиђено је коришћење метода прорачуна стварних емисија за наведена једињења.

У Тому 4 (Пољопривреда, шумарство и остали видови коришћења земљишта) извршене су најзначајније измене у односу на садашња упутства. Наиме, садашња два посебна сектора: Сектор пољопривреде, и Сектор коришћења земљишта, промене начина коришћења земљишта и шумарства, обједињени су у један сектор-«Сектор пољопривреде, шумарства и остали видови коришћења земљишта», уз препоруке конзистентније примене података и метода у овим областима. Овај сектор је веома важан за национални инвентар јер прорачун емисија и одстрањених количина гасова са ефектом стаклене баште значајно утиче на укупне националне емисије, нето емисије, тренд и проценат непознаница у прорачуну емисија и одстрањених количина путем понора. Такође, дефинисано је да се као основ за обрачун емисија и одстрањених количина узимају у обзир само земљишта којима се управља. У том контексту, прецизирано је, да се на пример, емисије настале услед пожара на земљиштима којима се управља, без обзира да ли су изазвани природним или антропогеним факторима, узимају у обзир при прорачуну имисија из овог сектора. Поред напред наведеног, у тому 4, дата је детаљна методологија коју треба користити при укључивању продуката сечења дрвета, као и методологија прорачуна емисија угљендиоксида због промене намене коришћења земљишта у мочварна земљишта.

У Тому 5 (Отпад), поред детаљнијег приказа досадашњих категорија, дата је и нова ревидирана методологија за метан са депонија, затим за прорачун акумулације угљеника у депонијама која се примењује и у сектору пољопривреде и шумарства за продукте сечења дрвећа, а такође, дате су и смернице за прорачун емисија које настају биолошким третманом отпада и отвореним спаљивањем отпада.

Питања релевантна за све томове Упутства IPCC 2006

Srpski Latinica    English English