Planirana izdanja IPCC 2007

Odmah po usvajanju Trećeg sinteznog naučno-tehničkog izveštaja (TAR) IPCC, 2001. godine, započeto je planiranje izrade Četvrtog izveštaja (AR4), a odluka o tome doneta je na Devetnaestoj plenarnoj sednici Međuvladinog panela za promenu klime održanoj 2002. godine. Ovom odlukum predviđeno je da se Četvrti sintezni izveštaj o promeni klime završi i dostavi na usvajanje 2007. godine. U toku 2006. godine, u skladu sa procedurama IPCC, sve države članice Međuvladinog panela za promenu klime, među kojima je i Republika Srbija, dobile su prvi i drugi prednacrt Izveštaja Radnih grupa Panela na reviziju, nakon čega će se pristupiti izradi finalnih Izveštaja i pripremi sinteznog AR4.

NAPOMENA:

Nacrti Izveštaja IPCC koji se dostavljaju ekspertima i nacionalnom Focal Point-u radi revizije, ne smeju se citirati, kopirati ili distribuirati, i mogu se koristiti isključivo za potrebe procesa revizije. Iz tih razloga, niže su date samo osnovne informacije o sadržaju Nacrta izveštaja pojedinih radnih grupa Panela, uz neke najznačajnije podatke koji su objavljeni u dokumentima Svetske meteorološke organizacije ili drugih međunarodnih organizacija.

Stručnjacima koji su zaintersovani za učešće u procesu revizije biće omogućen pristup nacrtima dokumenata IPCC. Za dodatne informacije, obratiti se Republičkom hidrometeorološkom zavodu:

Branko Zivlak, Zamenik direktora,
Nacionalni Focal Point za IPCC
(e-mail: office@hidmet.sr.gov.yu)

ČETVRTI IZVEŠTAJ O OCENI PROMENE KLIME (AR4), 2007/ IPCC FOURTH ASSESSMENT REPORT (AR4), 2007

1. IZVEŠTAJ RADNE GRUPE 1, IPCC: KLIMATSKE PROMENE 2007: FIZIČKE NAUČNE OSNOVE /IPCC FOURTH ASSESSMENT REPORT (AR4) Working Group I Contribution to the IPCC Fourth Assessment Report: Climate Change 2007: The Physical Science

Navedeni Izveštaj Radne Grupe 1, sadrži nove rezultate dobijene najnovijim naučnim istraživanjima klimatskih promena sprovedenim posle objavljivanja Trećeg sinteznog naučno-tehničkog izveštaja IPCC (IPCC TAR), 2001. godine. U Izveštaju se naglašava da su atmosferske koncetracije gasova sa efektom staklene bašte, a naročito ugljendioksida, metana i azotsuboksida enormno uvećane u odnosu na preindustrijski period, i da su njihove sadašnje vrednosti najveće u proteklih 650 000 godina. Osmotren porast koncentracija ugljendioksida, metana i azotsuboksida u toku poslednjeg stoleća, uzrokovan je pre svega sagorevanjem fosilnih goriva, promenom namene korišćenja zemljišta i drugim ljudskim aktivnostima. Na osnovu najnovijih rezultata istraživanja konstatuje se da su ljudske ektivnosti u periodu od 1750. do danas, dovele do merljivih promena energetskog bilansa atmosfere (usled antropogenih i prirodnih faktora uvećan je efekat staklene bašte za 2,9 W/m2 u periodu posle 1750. godine, pri čemu se samo 0,12 W/m2 pripisuje uticaju prirodnih faktora, tj. promeni solarne energije).

Napomena: Kao mera poremećaja energetskog bilansa atmosfere Zemlje, koristi se tzv. radijaciono forsiranje, koje predstavlja kvantifikaciju razlike između prispelog kratkotalasnog sunčevog zračenja i dugotalasnog zračenja emitovanog u kosmos, a izražava se u Vatima po metru kvadratnom (W/m2).

U izveštaju se dalje navodi konstatacija da su nova ispitivanja klime 20. veka, kao i direktna osmatranja promena sadašnje klime potvrdila uticaj antropogenog faktora na globalno zagrevanje atmosfere, odnosno na porast temperature prizemnog sloja atmosfere, smanjenje mase snega i snežnog i ledenog pokrivača, i porast nivoa mora. Registrovane promene osnovnih klimatskih elemenata, kao i promene u učestalosti i intenzitetu klimatskih ekstrema, potvrdile su sistematske promene klime kako na globalnom tako i na regionalnom nivou. Primenom složenijih globalnih i regionalnih klimatskih modela poboljšana je pouzdanost projekcija klimatskih promena u 21. veku, a nova saznanja o klimatskim procesima obezbeđuju osnovu za nastavak pregovaračkog procesa u okviru Protokola iz Kjota u vezi donošenja novih kvantifikovanih obaveza smanjenja antropogenih emisija gasova sa efektom staklene bašte u periodu 2013-2017. godina.

2. IZVEŠTAJ RADNE GRUPE 2, IPCC: KLIMATSKE PROMENE 2007: UTICAJ KLIMATSKIH PROMENA, ADAPTACIJA I RANjIVOST/IPCC FOURTH ASSESSMENT REPORT (AR4) Working Group II Contribution to the IPCC Fourth Assessment Report: Climate Change 2007: Climate Change Impacts, Adaptation and Vulnerability

U Izveštaju Radne grupe 2, IPCC, u svetlu najnovijih naučnih saznanja, prikazani su uticaji klimatskih promena na fizičke, biološke i ljudske sisteme, njihovi kapaciteti da se adaptiraju na izmenjene klimatske uslove i njihova ranjivost. Pri tome se ističe da sadašnje promene klime pogađaju fizičke i biološke sisteme na svim kontinentima. Ključne promene fizičkih sistema odnose se na topljenje lednika i smanjenje snežnog pokrivača i mase snega. Prema podacima okeanografskih osmatranja, prosečan globalni rast nivoa mora danas iznosi 1,7mm godišnje. Pored toga, registrovane su i promene u intenzitetu hidrološkog ciklusa što u pojedinim regionima utiče na promene oticaja i vodostaje (na primer, povećanje oticaja u Arktički okean, i povećanje intenziteta i trajanja suše u semiaridnim i aridnim regionima sveta).

Registrovano zagrevanje prizemnog sloja atmosfere u 20. stoleću dovelo je do promene ponašanja, sastava i staništa terestričkih bioloških sistema. Pored zagrevanja atmosfere, registrovano je i zagrevanje okeana, mora, jezera i reka, sa brojnim posledicama na morske i slatkovodne biološke sisteme. Kod ljudskih sistema, zbog većeg stepena adaptabilnosti, uticaji klimatskih promena još uvek nisu drastični. Izuzetak predstavlja povećan uticaj klimatskih promena na ljudsko zdravlje, a naročito produžena sezona i areal stvaranja polena koji uzrokuje alergijske bolesti, i povećano trajanje i frekvencija toplotnih talasa.

U Izveštaju se takođe navodi da su u periodu posle 1970. značajno uvećane štete uzrokovane katastrofama atmosferskog i hidrološkog porekla, što se takođe pripisuje uticaju antropogenih promena klime.

Novi Izveštaj sadrži mnogo detaljniju regionalnu analizu uticaja budućih klimatskih promena na prirodne i kontrolosane sisteme, kao i na pojedine sektore privrede, uključujući analizu ranjivosti i mogućih opcija adaptacije na izmenjene klimatske uslove.

3. IZVEŠTAJ RADNE GRUPE 3, IPCC: KLIMATSKE PROMENE 2007: UBLAŽAVANjE KLIMATSKIH PROMENA /IPCC FOURTH ASSESSMENT REPORT (AR4) Working Group III Contribution to the IPCC Fourth Assessment Report: Climate Change 2007: Mitigation

Polazeći od odredbi člana 2. Okvirne konvencije UN o promeni klime, koje zahtevaju od država ugovornica preventivno sprečavanje opasnih promena klime i u tom cilju, preduzimanje mera stabilizacije atmosferskih koncentracija gasova sa efektom staklene bašte na nivou koji bi omogućio dalji održivi ekonomski razvoj i prirodnu adaptaciju ekosistema na klimatske promene, u toku pripreme Izveštaja sprovedena je detaljna analiza dosadašnjeg trenda globalnih antropogenih emisija gasova sa efektom staklene bašte, kao i projekcija trenda atmosferskih koncentracija gasova sa efektom staklene bašte do 2030. godine. Procenjuje se da će se sadašnji trend rasta atmosferskih koncentracija gasova sa efektom staklene bašte u iznosu od 1,4% godišnje nastaviti, i da se, s obzirom na kumulativno dejstvo istorijskih i sadašnjih emisija zbog dugog zadržavanja gasova sa efektom staklene bašte u atmosferi, bez radikalnog smanjenja globalnih antropogenih emisija gasova sa efektom staklene bašte, ne može ostvariti navedeni osnovni cilj Konvencije. Prema mišljenju većine naučnika uključenih u rad ove Rdne grupe Panela, porast globalne temperature vazduha od 2⁰C u odnosu na predindustrijski nivo predstavlja graničnu vrednist, iznad koje bi nastale opasne klimatske promene sa nesagledivim ireverzibilnim procesima u klimatskom sistemu naše planete. Treba naglasiti da je u prethodnom Trećem sinteznom naučnom izveštaju iz 2001. godine svetska javnost upozorena da će u slučaju stabilizacije koncentracije CO2 na nivou od 450 ppm, porast globalne temperature vazduha u ovom stoleću biti u granicama od 1,5°C do 3,9°C u odnosu na prosek 1961- 1990, dok bi porast temeprature vazduha u slučaju stabilizacije koncentracije CO2 na nivou od 1 000 ppm, bio u opsegu od 3.5°C do 8.7°C, što znatno prevazilazi gornju granicu porasta temperature iznad koje je zona opasnih poremećaja u klimatskom sistemu. Prema Prvom Biltenu Svetske meteorološke organizacije o gasovima sa efektom staklene bašte, objavljenom marta 2006. godine
(FIRST WMO GREENHOUSE GAS BULLETIN:Greenhouse Gas Concentrations Reach New Highs in 2004,
www.unfccc.org.mk/news/GHGConcHigher.pdf),
u toku 2004. godine zabeležene su najveće atmosferske koncentracije glavnih gasova sa efektom staklene bašte, koje su iznosile: 377.1 ppm za CO2; 1783 ppb za CH4, i 318.6 ppb za N2O, a koje su u odnosu na predindustrijski nivo veće za 35%, 155% i 18% respektivno. U odnosu na prethodnu deceniju, sadašnje atmosferske koncentracije ugljendioksida veće su čak za 19ppm. Prema projekcijama rasta atmosferskih koncentracija CO2 koje se navode u najnovijem nacrtu Izveštaja Radne grupe 3, IPCC, već oko 2030. godine vrednost koncentracija CO2 dostigla bi 450 ppm.

U Izveštaju se dalje naglašava neophodnost usvajanja znatno oštrijih mera redukcije emisija gasova sa efektom staklene bašte u daljim međunarodnim pregovorima koji se odvijaju u okviru Protokola iz Kjota i Okvirne konvencije UN o promeni klime.Takođe se naglašava da se problem klimatskih promena mora uključiti u nacionalne strategije za ostvarivanje Milenijumskih ciljeva, i to iz dva ključna razloga: iz razloga što klimatske promene pojačavaju siromaštvo, i iz razloga što mere ublažavanja, tj. smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte redukuju ranjivost na klimatske promene.