Treći sintezni izveštaj 2001

Najnoviji, Treći naučno-tehnički izveštaj o oceni klimatskih promena IPCC (Third Assessment Report (TAR) of the IPCC), usvojen i objavljen 2001. godine, sadrži sledeće tomove:

Klimatske promene 2001: Sintezni izveštaj o Trećoj oceni/ Climate Change 2001: Synthesis Report of the Third Assessment Report;
Klimatske promene 2001: Naučne osnove (Izveštaj koji je pripremila Radna grupa 1.)/ Climate Change 2001: The Scientific Basis;
Klimatske promene 2001: Uticaji, adaptacija i ranjivost (Izveštaj je pripremila Radna grupa 2.)/ Climate Change 2001: Impacts, Adaptation and Vulnerability;
Klimatske promene 2001: Ublažavanje (Izveštaj je pripremila Radna grupa 3.)/ Climate Change 2001: Mitigation.

S obzirom na aktuelnost Trećeg naučno-tehničkog izveštaja Međuvladinog panela za promenu klime, niže je dat detaljniji prikaz sadržaja svih njegovih tomova.

U Trećem sinteznom izveštaju IPCC (TAR) dati su odgovori i zaključci IPCC u vezi 9 niže navedenih ključnih pitanja sa aspekta politike u oblasti zaštite globalne klime, u cilju podrške državama u formulisanju odgovarajućih strategija adaptacije i mera smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte. Izveštaj je doprineo ubrzavanju procesa ratifikacije Protokola iz Kjota, koji je stupio na snagu 16. februara 2005. godine, i donošenju Odluke Konferencije država ugovornica Konvencije o Petogodišnjem programu rada Savetodavnog organa za nauku i tehnologiju, u vezi uticaja, ranjivosti i adaptacije na klimetske promene (Odluka 2/SR.11, 2005.). Pored državnih institucija nadležnih za sprovođenje Okvirne konvencije UN o promeni klime i njenog Protokola iz Kjota, Izveštaj je takođe koristan za studente, istraživače i medija. Dostupan je u elektronskoj verziji
(www.ipcc.ch/pub/pub.htm), a u RHMZ-u se može dobiti kopija na CD-u.

U TREĆEM SINTEZNOM IZVEŠTAJU MEĐUVLADINOG PANELA ZA PROMENU KLIME IZ 2001. GODINE (IPCC, TAR,2001) DETALjNO SU RAZMATRANA SLEDEĆA PITANjA:

IPCC/TAR: Pitanje broj 1.

Na koji način, tehnička i društveno-ekonomska analiza može doprineti određivanju toga šta je to što predstavlja opasno antropogeno delovanje na klimatski sistem, o čemu se govori u članu 2. Okvirne konvencije UN o promeni klime ?

IPCC/TAR: Pitanje broj 2.

Koji su dokazi, uzroci i posledice promena klimatskog sistema Zemlje, nastalih od početka industrijske ere?

Da li se klima Zemlje menjala od početka industrijske ere na regionalnom i/ili globalnom nivou? Ako se menjala, koji se deo osmotrenih klimatskih promena, ako takve postoje, mogu pripisati antropogenom delovanju, a koji prirodnim pojavama? Na čemu se zasniva pripisivanje takvog delovanja?
Šta je poznato o ekološkim, društvenim i ekonomskim posledicama promena klime, nastalih od početka industrijske ere, a naročito u toku poslednjih 50 godina?

IPCC/TAR: Pitanje broj 3.

Šta je poznato o regionalnim i globalnim klimatskim, ekološkim i društveno-ekonomskim posledicama u sledećih 25, 50 i 100 godina, odgovarajućih emisija gasova sa efektom staklene bašte u nekom opsegu, koji proističe iz scenarija korišćenog u IPCC/TAR (projekcije koje predpostavljaju odsustvo programskih mera intervencije u vezi klimatskih promena)?
Po mogućnosti, oceniti:

Projektovane promene u atmosferskim koncentracijama, klimi i nivou mora;
Uticaje i ekonomske troškove i koristi, uslovljene promenom klime i sastava atmosfere, sa aspekta zdravlja ljudi, biološke raznovrsnosti i produktivnosti ekoloških sistema i društveno-ekonomskih sektora (naročito poljoprivrede i vodosnabdevanja);
Opseg opcija adaptacije, uključujući troškove, koristi, i zadatke;
Pitanja razvoja, održivosti, i ravnopravnosti povezana sa uticajima i adaptacijom na regionalnom i globalnom nivou.

IPCC/TAR: Pitanje broj 4.

Šta je poznato o uticaju rastućih atmosferskih koncentracija gasova sa efektom staklene bašte i aerosola, i prognoziranih antropgenih promena klime na regionalnom i globalnom nivou, na:

Frekvenciju i amplitudu fluktuacija klime, uključujući međudnevnu, sezonsku, međugodišnju i decenijsku varijabilnost, kao što su ciklusi Južne oscilacije El-Ninjo i druge pojave?
Trajanje, lokaciju, frekvenciju, i intenzitet ekstremnih pojava kao što su toplotni talasi, suše, poplave, jake kiše, lavine, olujne nepogode, tornada i tropski cikloni?
Rizik naglih/nelinearnih promena, pored ostalog, u izvorima i ponorima gasova sa efektom staklene bašte, cirkulaciji voda okeana i rasprostranjenosti polarnog leda i permafrosta? Da li se može odrediti kvantitativno taj rizik?
Rizik naglih ili nelinearnih promena u ekološkim sistemima?

IPCC/TAR: Pitanje broj 5.

Šta je poznato o inerciji i vremenskim skalama povezanim sa promenama klimatskog sistema, ekoloških sistema, društveno-ekonomskih sektora i njihovih interakcija?

IPCC/TAR: Pitanje broj 6.

Šta je poznato o inerciji i vremenskim skalama povezanim sa promenama klimatskog sistema, ekoloških sistema, društveno-ekonomskih sektora i njihovih interakcija?

Na koji način obim i rokovi ostvarivanja niza mera u vezi redukcije emisija gasova sa efektom staklene bašte determinišu tempo, nivo i posledice klimatskih promena i odražavaju se na njima, i na koji način deluju na globalnu i regionalnu ekonomiju, uzimajući u obzir istorijske i sadašnje emisije?

Šta se saznalo iz studija osetljivosti o regionalnim i globalnim klimatskim, ekološkim i društveno-ekonomskim posledicama stabilizacije atmosferskih gasova sa efektom staklene bašte ( izraženo u ukvivalentu ugljendioksida) na nivou dva ili više puta većem od današnjeg nivoa, uzimajući u obzir koliko je to moguće, uticaj aerosola?

Za svaki scenario stabilizacije, uključujući različite šeme stabilizacije, oceniti dijapazon troškova i koristi, u odnosu na grupu scenaria razmatranih u Pitanju 3, sa aspekta:

Projektovanih promena atmosferskih koncentracija, klime i nivoa mora, uključujući promene koje će nastati nakon 100 godina;
Uticaja i ekonomskih troškova i koristi promena klime i sastava atmosfere, sa aspekta ljudskog zdravlja, biodiverziteta, produkcije ekoloških sistema, i društveno-ekonomskih sektora (naročito poljoprivrede i vodosnabdevanja);
Različitih varijanti mera adaptacije, uključujući troškove, koristi i probleme?
Različitih tehnologija, politike i vidova prakse, koji bi se mogli koristiti u cilju dostizanja svakog od usvojenih nivoa stabilizacije, sa ocenom nacionalnih i globalnih troškova i koristi, i sa analizom kako se ti troškovi i koristi mogu porediti, bilo kvalitativno bilo kvantitativno, sa izbegnutim ekološkim štetama postignutim redukcijom emisija;
Pitanja razvoja, održivosti i jednakosti, povezanim sa uticajima, adaptacijama i merama ublažavanja posledica na regionalnom i globalnom nivou.

IPCC/TAR: Pitanje broj 7.

Šta je poznato o potencijalu, troškovima i koristi, i vremenskom okviru smanjivanja emisija gasova sa efektom staklene bašte?

Kakvi će biti, sa aspekta jednakosti, ekonomski i socijalni troškovi i dobiti i posledice opcija politika i mera, i mehanizama Protokola iz Kjota, za koje se smatra da su usmerene na rešavanje problema promene klime na regionalnom i globalnom nivou?
Za koji se portfolio opcija istraživanja i razvoja, investicija i ostalih politika može smatrati da će biti nejefikasniji sa aspekta aktiviranja razvoja i primene tehnologija, koje bi omogućile rešavanje problema promene klime?
Koji bi se vid ekonomskih i ostalih programskih opcija mogao razmatrati u kontekstu otklanjanja postojećih i potencijalnih prepreka, stimulacije transfera tehnologije i njene primene u različitim državama, i kakav efekat te mere mogu imati na prognozirane emisije?
Na koji će se način odraziti vremenski okvir napred navedenih opcija mera na odgovarajuće ekonomske troškove i koristi i na atmosferske koncentracije gasova sa efektom staklene bašte u toku narednog stoleća i dalje?

IPCC/TAR: Pitanje broj 8.

Šta je poznato o interakcijama između projektovanih antropogenih promena klime i ostalih ekoloških pitanja (kao što su, na primer, zagađenje vazduha, regionalna depozicija kiselih taloga, degradacija biodiverziteta, slabljenje stratosferskog ozona, desertifikacija i degradacija zemljišta)?

Šta je poznato o interakcijama između ekoloških, društvenih i ekonomskih troškova i koristi i imlikacijama ovih interakcija na integrisanje strategija reagovanja na klimatske promene na ravnopravnoj osnovi u šire strategije održivog razvoja na lokalnom, regionalnom i globalnom nivou?

IPCC/TAR: Pitanje broj 9.

Koji su najrobustniji zaključci i ključne nepoznanice, u pogledu objašnjenja klimatskih promena i prognoza pomoću modela:

Budućih emisija gasova sa efektom staklene bašte i aerosola;
Budućih koncentracija gasova sa efekotom staklene bašte i aerosola;
Budućih promena regionalne i globalne klime;
Troškova i koristi, vezano za pojedine varijante ublažavanja posledica i adaptacije?